DeutschEnglishEspañolPolishSerbian
 
   


 


Kripto Istorija PDF Štampa

Vremenska tabela / putovanje kroz kriptografiju i kriptoanalizu

Ovaj pregled raznovrsnih kriptografskih algoritama je hronološka istorija kriptologije, čije poreklo datira od antičkih dana i tokom vremena je prošlo stabilno preciziranje svojih metoda. Imajte na umu da ova tabela nikako nije kompletna.

Prvi ljudski zapis datira još od pre 6000 godina. Šifrovanje postoji negde oko 3000 godina.

c. 1900 P.N.E. Nestandardni simboli su se koristili u Starom Egiptu.
c. 1500 P.N.E. Feničani su razvili alfabet.
c. 1000 P.N.E.
 Nestandardni simobli su se koristili u staroj Mesopotamiji.
c. 600 P.N.E
 U Palestini tekstovi su bili šifrovani jenostavnom monoalfabetskom zamenskom šifrom Atbash.
c. 500 P.N.E
 Spartanci (Grci) šifrovali su poruke pomoću Scytale.
c. 400 P.N.E.
 Kamasutra je opisala monoalfabetsku zamensku šifru.
c. 200 P.N.E.
 Grčki istoričar Polybije opisao je svoj Polybius sistem po prvi put.
c. 100-44 P.N.E.
 Julije Cezar pisao je poverljive poruke šifrom koja je nazvana po njemu, Cezarova šifra. Ovaj algoritam je najpoznatiji od svih monoalfabetskih zamenskih algoritama.
c. 500-1400 N.E.
 "Mračno doba kriptografije" je počelo u Evropi: Tokom ovog perioda kriptografija se smatrala umetnošću crne magije i puno saznanja je izgubljeno. Nasuprot tome, kriptografija je doživela procvat u Persijskom svetu.
855 N.E.
 U Arapskom svetu, pojavila se prva knjiga o kriptografiji. Među ostalima, Abu 'Abd al-Raham al-Khahil ibn Ahmad ibn'Amr ibn Tammam al Farahidi al-Zadi al Yahamadi (Abu-Yusuf Ya’qub ibn Ishaq al-Kindi, nazvan Al-Kindi) posnosno je opisao u svojoj knjizi dešifrovanje Grčkog šifrata koji je bio namenjen Bizantinskom Vladaru. Njegovo rešenje bilo je zasnovano na analizi učestanosti i na poznatom (tačno pretpostavljenom) običnom tekstu na početku poruke -- standardna kriptoalanitička metoda koja se primenjivala čak i na Enigma poruke iz II Svetskog Rata.
1379 Kada je pontifex Clement VII pobegao u Avignion, on je naložio svom sekretaru Gabrieli di Lavinde (Parma) da razvije novi kôd, koji je postao nomenklaturni kôd, kombinacija zamene pojedinačnih slova alfabeta i kôdiranih reči: On je sastavio listu najčešćih reči sa 2-slovnim zamenama. Reči koje se nisu nalazile na listu bile su šifrovane monoalfabetskom zamenom.
Zbog svoje jednostavnosti, ovaj nomenklaturni kôd se koristio narednih 450 godina, posebno u diplomatskim krugovima.
1412 14-volumenska Arapska enciklopedija takođe je opisivala kriptografske metode. Ovde, pored zamene i transpozicije, metod ponovljene zamene primenjen na karakter otvorenog teksta spomenut je po prvi put.
15. vek
 Bum kriptologije u Italiji zbog visoko razvijenog diplomatskog života.
1466 Leon Battista Alberti, jedna od vodećih figura Italijanske Renesanse, objavio je svoju knjigu "Modus scribendi in ziferas", u kojoj su točkići sa šiframa koje je on izmislio spomenuti po prvi put. On je takođe objavio prvu polialfabetsku šifru. Alberti je bio sekretar zvaničnog tela koje se bavi kriptografima (šiframa) na papskom sudu u Rimu. Poznat je i kao "otac kriptografije".
1518 Prva štampana knjiga na temu kriptologije "Polygraphia libri sex", koju je napisao opat Johannes Trithemius, pojavila se u Nemačkom govornom području. On takođe opisao polialfabetske šifre u sada standardnoj formi pravugaonih zamenskih tabela.
1563 Giovanni Battista Porta objavio je "De Furtivis Literarum Notis", knjigu koja opisuje metode šifrovanja i kriptoanalize. U njoj je spomenuta prva digraf zamenska šifra.
Kraj 16. veka
 Francuska ima vodeću ulogu u kriptoanalizi.
1577 Briljantni Flamanski razbijač šifara Van Marnix upisao se u Evropsku istoriju dešifrovanjem Španske poruke, koja je sadržala plan za osvajanje Engleske slanjem Španskih trupa iz Holandije.
1585 600-stranična knjiga "Tractié de Chiffre" Francuskog diplomate, Blaise de Vigenère se pojavila. On je otkrio prvi polialfabetski sistem koji radi sa autoključem, nazvan "Le chiffre indéchiffrable". Kasnije je slabija Vigenère-ova šifra nazvana po njemu. Ova šifra je najpoznatija od svih polialfabetskih šifara.
Ideja autoključa preživela je do danas u npr. DES, CBC i CFB režimima.
1586 Babington zavera je pokušala da ubije Kraljicu Elizabetu I Engleske i zameni njen tron sa Mary Stuart, Kraljicom Škotske.
Uspešna kriptoanaliza od strane "Britanske tajne službe" omogućila je da se uhvate šestorica zaverenika i osudi Mary.
Mary je komunicirala sa svojim zaverenicima putem pisama. Nosilac poruka bio je Elizabetin špijun: On je pravio tačne kopije pisama i slao ih Francisu Walsinghamu, Elizabetinom državnom sekretaru. Walsingham je angažovao Thomasa Phelippesa, eksperta za šifre i jezike, da dešifruje poruke. Uspešno dešifrovanje otkrilo je zaveru protiv Elizabete. Ali Walsingham je želeo da otkrije i identitet zaverenika: Zamoliok je Phelippesa da falsifikuje postskriptum, i Mary je dodala dešifrovana imena zaverenika u njenom odgovoru.
17. vek
 Era crnih komora je počela. Većina vlada je imala svoje odeljenje sa profesionalnim razbijačima šifara, koji su sistematski razvaljivali korišćene nomenklaturne šifre.
1623 Sir Francis Bacon opisao je metod steganografije: Da šifruje poruku svakim slovom otvorenog teksta zamenjenog od pet od slova 'A' ili 'B' stavljenog u normalan tekst sa različitim fontom. Ovo je preteča onoga što se danas zove 5-bitni binarni kôd.
1628 Antoine Rissignol postao je prvi stalni kriptoanalitičar zaposlen nakon što je dešifrovao neprijateljsku poruku, koja je zaustavila opsadu Realmonta od Hugenota. Od tada, kriptoanalitičari su uvek bili fiksni element u vojnim organizacijama.
1700 Ruski car je koristio veliku tabelu kodova od 2000-3000 slogova i reči da šifruje svoje poruke.
1795 Thomas Jefferson je razvio prvi cilindrični uređaj za šifrovanje, poznatiji kao "točak šifra". Međutim, on ga nikada nije koristio, tako da je zaboravljen, odnosno nikada ne postaje javno poznat. Ovo znači da su se uređaji za cilidrično šifrovanje ponovo razvili negde drugde.
1854 Engleski profesor matematike Charles Babbage izmislio je uređaj za cilindrično šifrovanje, sličan "točak šifri". On je bio i prvi koji je pronašao kriptoanalitički način da razbije Vigenère-ovu autoključ šifru (u to vreme "neprovaljivu šifru") kao i mnogo slabiju šifru koja se danas zove Vigenère-ova šifra: Ovo nije postalo poznato sve dok nisu okkriveni i pregledani njegovi posmrtni ostaci u 20. veku
19. vek
 Kriptologija je našla svoj put do literature: A.C. Doyle, J. Verne, E.A. Poe.
1854 Engleski fizičar, Charles Wheatstone, izmisli je šifru koja radi sa 5*5 matricom. Njegov prijatelj, Lord Lyon Playfair, Baron od St. Andrewsa, predstavio je ovo javnosti, tj. vojnim i diplomatskim krugovima u Viktorijanskoj Engleskoj, pa odatle i naziv Playfair šifra.
1863 Friedrich Kasiski (1805-1881), a Pruski major, razvio je statički metod kriptoanalize koji je bio u stanju da dešifruje "nerazvaljivu" Vigenère-ovu šifru.
1883 "La Cryptographie militaire" Augusta Kerckhoffa von Nieuwendhoffa se pojavila. Ovo je stvorilo kriptografsku prekretnicu u telegrafskoj eri. Ona sadrži "Kerckhoff-ov princip", koji je osnova za sigurnost metoda šifrovanja samo za privatnost ključa, a ne za algoritam.
1891 Francuski major Etienne Bazeries razvio je cilindrični uređaj poznatiji kao Bazeries cilindar koji je principski sličan točak šifri. Dizajn je objavio 1901, nakon što ga je Francuska Armija odbila.
1917 Dešifrovanje Zimmermann telegrama od strane Engleske tajne službe (soba 40) zahtevalo je kritični ulaz SAD na stranu saveznika u I Svetskom Ratu.
1917 Amerikanac Gilbert S. Vernam, zaposlen u AT&T, oktrio je i razvio one-time-pad, jedini dokazan siguran kriptosistem.
1918 Francuski kriptoanalitičar, Poručnik Georges Painvin razbio je ADFGVX šifru, koju su počeli da upotrebljavaju Nemci pri kraju I Svetskog Rata. Ovo je bila 2-koračna šifra koja je prva izvela zamenu (svako slovo je zamenjeno bigramom kroz niz ključeva), a zatim su bigrami podeljeni u kolone, a kolone transponovane.
1918 Arthur Scherbius i Richard Ritter su izmislili prvu Enigmu. U isto vreme rotorska mašina za šifrovanje je izmišljena i patentirana od strane Alexandera Kocha (Holandija) i Arvida Damma (Švedska).
1920 William F. Friedman (1891-1969), kasnije nazvan ocem Američke kriptoanalize, ravio je -- nezavisno od Kasiskia -- statističke metode za kriptoanalizu Vigenère-ove šifre.
1921 Kalifornijanac Edward Hebern sagradio je prvu mašinu za šifrovanje na principu rotora.
1922 Točak šifra Thomasa Jeffersona je opet razvijena u SAD, dalje razvijana od strane US Marinaca i kasnije korišćena tokom II Svetskog Rata.
1923 Enigma rotor mašina, razvijena od strane Nemačkog inženjera Arthura Scherbiusa, oktrivena je na Međunarodnom Kongresu Poruka. Kompaniju "Chiffriermaschinen AG" osnovao je Scherbius kako bi reklamirao svoju Enigmu šifrom sveta.
1929 Lester S. Hill objavio je članak "Cryptography in an Algebraic Alphabet". Hill-ova šifra je primenjena algebra (množenje matrica) za šifrovanje.
1940 Nemači špijuni su koristili mikro tačke.
1940 Alan Turing je razbio Enigmu sa svojom idejom gradnje "bombi" zasnovane na radu Mariana Rejewskog.
1941 Interne Japanske poruke u vezi predstojećih napada na Pearl Harbor su dešifrovane. Ovo se desilo zahvaljujući timu koji je predvodio William Frederick Friedman koji je razbio Japansku Ljubičastu mašinu (Purple).
Mnogi istoričari veruju da je kriptoanaliza skratila II Svetski Rat za jednu godinu.
1948/1949 Claude Shannon postavio je matematičku osnovu informacione teorije i objavio "Communication Theory of Secrecy Systems", gde je takođe dokazao da se teoretski neprovaljive šifre moraju da ispune iste zahteve kao i one-time pad.
1973 David Elliott Bell i Len LaPadula razvili su Bell-LaPadula model koji formalizuje pravila za pristup klasifikovanim informacijama da bi se postigla poverljivost podataka.
1973-1975 Ellis, Cocks and Williamson razvili su razvili su šifrovanje sa javnim ključem u ime Britanske Vlade (GCHQ). Ovo otkriće nije bilo poznato javnosti do 1997.
Pošto su ove metode nezavisno i ponovo javno razvijene od strane Diffiea, Hellmana, Rivesta, Shamira and Adlemana, oni se smatraju otkrivaocima kriptografije sa javnim ključem.
1975 Diffie i Hellman opisali su da su procedure javnog ključa teoretski moguće, iako su, zapravo, podešene da dokažu suprotno.
1976 Whitfield Diffie i Martin Hellman objavili su rad "New Directions in Cryptography". On je opisao radikalno nov metod distribucije kriptografskih ključeva, koji je obratio pažnju na jedan od fundamentalnih problema u kriptografiji, distribuciju ključeva. Ovo je postalo poznato kao Diffie-Hellman protokol razmene ključeva.
1977 DES (Data Encryption Standard) je razvio IBM 1975. i on je odabran od strane NIST-a (FIPS PUB-46) kao US standardni algoritam za šifrovanje.
1977 RSA algorithm, nazvan po svojim tvorcima, Ronald Rivest, Adi Shamir and Leonard Adleman, je objavljen. To je bila prva procedura sa javnim ključevima upotrebljena u praksi i rangira se kao najinovativniji doprinos kriptološkim istraživanjima 20. veka.
1979 ATM-ovi (automatic teller machines) koristile su DES kako bi šifrovali PIN-ove.
1982 Fizičar Richard Feynman razvio je teoretski model kvantnog kompjutera.
1984 Charles H. Bennett i Gilles Brassard opisali su kvantnu kriptografiju (BB84 protokol).
1985 Goldwasser, Micali i Racoff oktili su proceduru nultog znanja.
1986 Nezavisno jedan od drugog, Neal Koblitz i Victor Miller predložili su korišćenje eliptičkih krivih za kriptografiju javnog ključa.
1991 Xueija Lai i James Massey razvili su IDEA algoritam u Švajcarskoj, koji se, na primer, koristi u PGP kriptološkom softveru.
1991 DSA je odabran od strane NIST-a kao standardni algoritam za digitalno potpisivanje.
1991 PGP (Pretty Good Privacy) je razvio Phil Zimmermann kao besplatni open-source, kako bi šifrovao i razmenjivao datoteke sa visokim stepenom sigurnosti. Ovo je prvi put da je hibridno šifrovanje (kombinacije simetrične i asimetrične kriptografije) primenjena na program popularan (čak i danas) od strane korisnika. Glavna svrha bila je šifrovanje email priloga (koji su kasnije pokriveni i S/MIME standardom).
1994 Peter Shor je osmislio algoritam koji dozvoljava kvantnim kompjuterima da obave razlaganje velikih celih brojeva. Ovo je bio prvi interesantan problem gde su kvantni kompjuteri obećali značajno ubrzanje, i tako stvorili veliko intresovanje za kvantno računarstvo.
Avgust 1994 Protokol za šifrovanje SSL 1.0 objavljen je od strane Netscape Communications -- samo 9 meseci nakon prvog objavljivanja Mosaic 1.0, prvog popularnog web pretraživača. U međuvremenu, SSL šifrovanje su počeli da podržavaju svi web pretraživači. Ipak, transportni protokol SSL (TLS) nije ograničen samo na primenu HTTPS.
Oktobar 1995 S/MIME, standardni mehanizam za siguran email, objavljen je kao RFC 1847. U međuvremenu, podržan je od strane svih email klijenata. S/MIME (Secure/Multipurpose Internet Mail Extensions) opisao je konzistentan način za slanje i primanje (potpisanog i/ili šifrovanog) emaila. Zasnovan je na popularnom Internet MIME standardu. Ipak, S/MIME nije ograničen samo na mail.
S/MIME i SSL su najčešći kriptografski protokoli na Internetu.
17. Jul 1998 EFF-ov DES cracker (Deep Crack) razbio je DES ključ sa poznatim otvorenim tekstom za 56 sati (DES challenge 2 iz RSA Laboratorija).
19. Januar 1999 Zajedno, Deep Crack i distributed.net razbili su DES ključ sa napadom na poznati otvoren tekst za 22 sata i 15 minuta (DES challenge 3 iz RSA Laboratorija).
Oktobar 2000 Posle javnog takmičenja koje je trajalo 5 godina, Rijndael algoritam je odabran od strane NIST-a kao naslednik DES-a i sada se zove AES (Advanced Encryption Standard).
Oko 2000 Weil Pairing je korišćen za nove šeme posvećenosti kao što je IBE (identity based encryption, za koju se ispostavilo da je interesantnija sa teoretskog nego sa praktičnog aspekta).
Avgust 2004 Na Crypto 2004 konferenciji, Kineski istražitelji su pokazali strukturnu slabost u čestim heš funkcijama (MD5, SHA), koja ih čini slabima protiv kolizionih napada. Ove heš funkcije se i dalje koriste u skoro svim kriptografskim protokolima. Kineski istražitelji nisu izneli sve detalje.
Maj 2005 Jens Franke i al. razložio je broj dug 663 bita RSA-200.
April 2007
 Bežični LAN protokol za šifrovanje WEP su provalila tri istražitelja na TU Darmstadt. Pod pretpostavkom da dovoljno podataka u mreži, potrebno je samo oko dva minuta za izvlačenje 95% svih upotrebljenih ključeva za šifrovanje.
Avgust 2007
 Algoritam za razbijanje immobilizer sistema, korišćen u milionima automobila, prikazan je na Crypto 2007 konferenciji. U toku prezentacije, Eli Biham, Orr Dunkelman i al. su pokazali primer gde je kopiran odgovarajući ključ za automobil u roku od 48 sati sa računarskom snagom od 50 PC-jeva.
Avgust 2007
 Vlasnički algoritam za šifrovanje A5/1, koji su koristili mnogi nosioci GSM mreža, razbijen je od strane David Hultona i Joshue Lackeya. Ovo znači da u ugroženoj GSM mreži čak i najkraći poziv ili SMS poruke može biti šifrovana običnim PC-om, pokazujući tako da "sigurnost nepoznavanjem" nije dobar pristup.
Decembar 2007
 Algoritam za autetnikaciju Mifare chip kartica, koji se koristi za hiljadu primena i koje koristi oko bilion korisnika, razbijen je. Ipak, najnovija generacija (Mifare DESFire), koja koristi DES/3-DES, nije ugrožena.
Decembar 2009 Chris Paget i Karsten Nohl objavljuju da je A5/1 izgrađen Cracking Project sa 2 terabyte-a vremena-memorije za tabele tradeoff napada na A5/1. A5/1 je sada definitivno razbijen.
Decembar 2009

Jens Franke i al. rastavili su broj dug 768 bita RSA-768.

 

Vesti o kriptografiji počev od 2002.

Razvoj u sektoru sigurnosti od Jula 2002. detaljno su prikazani na Secorvo Security News web sajtu (samo na Nemačkom).

 

Linkovi sa daljim informacijama o istoriji kriptologije

 



Knjige čiji je fokus istorija kriptologije

  • Friedrich L. Bauer: "Decrypted Secrets: Methods and Maxims of Cryptology", 1st edition, 1997, Springer, ISBN-13: 978-3540604181
  • Bengt Beckman: "Codebreakers: Arne Beurling and the Swedish Crypto Program During World War II", 2002, AMS, ISBN 0-8218-2889-4
    Translated from the Swedish by Kjell-Ove Widman
    Review by F.L. Bauer: http://www.ams.org/notices/200308/rev-bauer.pdf
  • David Kahn: "The Codebreakers: The Comprehensive History of Secret Communication from Ancient Times to the Internet", edition Rev Sub, 1996, Scribner. ISBN 978-0-684-83130-5
  • Michael Proese: "Chiffriermaschinen und Entzifferungsgeraete im Zweiten Weltkrieg: Technikgeschichte und informatikhistorische Aspekte",
    Dissertation at the philosophical faculty of Technische Universitaet Chemnitz, 2004
    (Ciphering and deciphering machines used in WW2, historic aspecs of technology and computer science. German only)
  • Klaus Schmeh: "Codeknacker gegen Codemacher. Die faszinierende Geschichte der Verschluesselung", 2nd edition, 2007, W3L, ISBN 978-3-937137-89-6
    (This is one of the most current among the books dealing in a comprehensive manner with the history of cryptology. It also contains a small collection of solved and unsolved crypto riddles. German only)
  • Simon Singh: "The Code Book: The Secret History of Codes and Code-breaking", 2000, New edition, Fourth Estate, ISBN-13: 978-1857028898

Bogat izvor starih knjiga sa fotografijama korica

Na web sajtu Tobiasa Schroedela nalaze se kratki opisi starih i novih kripto knjiga (uključujući i one za decu). Fotografije starih knjiga je pogotovo veoma zanimljivo videti.
Ovde se nalazi link ka specijalnoj kolekciji "Literature about cryptology and secret writing".
Poslednje ažurirano petak, 26 februar 2010 18:45